Horizonti osjećaja

Kuda da idem kad potonu lađe,

U lukama životne radosti.

Da te svojom siluetom zovem još u snu.

Kratkih rukava,

Porubljena mi sreća s tobom.

Oči uplakane ostale su, dragi.

Borbene igre srca i uma,

Istrošile su godine.

Ćutim vale što se ruše u modrini,

Moje duše.

Mi smo u crnim kaputima.

Živimo dan za danom,

Mi idemo istim putovima,

A nemamo cilja ni sna.

Otpuštaju se vremenske kopče,

Izgubljenih nada,

A ja plovim u novo sutra,

Sama.