Šta je to sa životom?

 

Lažan je svaki osmjeh moj,
Kad mi očaj obraze miluje,
I postoji sjaj od suze u oku,
Kad se u njemu ogleda svaka slutnja,
Da nas više nikad neće ni biti.

Ne kuca oprost na vrata,
Treptaj duše je siromašan,
Kad me noć nebom zakrili,
Otvorenih dlanova spremna sam nositi svoje bol.

Uzimam dio tvoje sreće,
Kad osjećam sve naše zajedničke trenutke,
Svaki trenutak je vrelina,
Tvoje drhtaje osluškujem,
Ne znam kuda će me odvesti ova tvrdoglavost,
Ali samo sa tobom želim otići.

Zar je moj plam za oprostom,
Tebi samo iskra koja je nestala u rijeci,
I tražim odgovor za bol koja caruje bićem mojim.

Dubine mojih pogleda nisu naše put do nove šanse,
Skupljam hrabrosti da pogledam u ogledalo svoje oči,
I tamo pronađem suze,
Suze istine, i svoje krivnje.