Nećeš se izgubiti

 

Od kad ti oči ne ljubim,

Od kad duša nikog nema,

U snovima mojim i svakodnevnici,

Tuga je,

Tuga.

Zapjevaš li onako, kako samo ti znaš?

Da li se ljubav za mnom odbjegla,

Vratila u tvoje srce?

Ili slutiš grijehe moje, koji grijesi nisu.

Sanjaj samo one lijepe spomene,

Da ti jutra budu radosna.

Čujem samo tvoje korake,

Prah po kojem u osamljenosti ljetnih noći,

Vraćaš se meni.

Osvrnem se pogledom,

Praznina prkosi,

Moja tuga njena je radost.

Zašto ne mogu poslije tebe da volim,

Samo sreću tvoju i svoj bol

U stihovima krojim.

A samo jedan tren je dovoljan

Da kreneš,

Da porušiš sva obećanja i pripadanja.

Vidiš samo jedan put,

Put tragova moje mlade nježnosti,

I nećeš se izgubiti.