U dnu mojih znamenja

Tama polako lomi svijetlost dana,
U meni zakopane šifre stoje,
Iznad sfera stvarnosti,
Žive naše priče.

Traži me samo ispod noža tišine,
Kad samo šutim,
Na izvoru srca.

Nemoj se udaljavati pogledima je oni bole,
Ostao je dugo miris na kaputu,
Da i danas mami moje čežnje,
Tako željne i nježne.

Još mi krila lome,
Sabijaju moje srce,
Da ne osjeti puninu.
Stavljaju moje oči,
Da gledaju samo u jednom smjeru.

Putuju tako moji dani,
Kroz maglovito bespuće života,
A duša tvoja još u mislima mojim počiva.

Mogu li umrijeti od želje za ljubavi?
U kojoj gladna sam zdrava,
Od praznine bolesna.
Zar može biti tužnije?

Jedan kliktaj galeba,
I tužna pjesma,
Mogu da rasplaču plahu tjeskobu moga bića,
Nema više vlakova tvojih obećanja,
Pamtim tek pažnju i dodire.