U nekom drugom svijetu stajat ću,prkosit ću vjetru,
Slijepa za sve bivše živote.
Tada neće biti važno što smo bili,
Kome smo pripadali.
Neće postojati ceste koje vode natrag,
Jer nema više povratka.
Sve će biti ispred nas,
Naše oči gledat će se.
Bit ćemo stranci,
Koji su se povremeno sreli u sumraku života.
I prepoznali u vlastitim snovima.
Svaki pogled će biti još samo jedan san,
Nikad ostvarenje.
Polako da ne uništimo još ovo malo,
Priznaćemo da smo znali,tražili i čekali.
I da nije važno koliko će boljeti smrt,
Koliko sad boli živa istina.
Jednog ću dana stajati i prkosit ću vjetru,
Čekat ću da mi pružiš ruku,
Iako te neće biti.
Nema komentara:
Objavi komentar