Ima nešto u tvom pogledu,
Privlačno i misterijozno.
Privlači me snažno
Tako neodoljivo.
Sreli smo se par puta,
Posve slučano,bez znanja,
Ne znajući da nas
Sudbina možda spaja.
A onda jednog si se dana
Samo stvorio,
Uz par riječi
Sve promjenio.
Riječi su tekle same,
Ispreplitale se jedna za drugom.
Još do jučer moji su dani bili usamnjeni i tamni,
A već danas su vedri i osunčani.
A taj pogled zelenih očiju,
Ostavio je urezan trag,
I stvorio nemir...
Nemir u mislima.
Promatrajući te nemirno u gomili ljudi.
Čežnja se počela lagano da budi.
Za samo jednim dodirom tvojih usana.
Jednim poljubcem i zagrljajem u tvojim rukama.
Ali onda nejednom to mi nije dovoljno.
Rađa se želja za susretima,
Za šetnjama za ugodnim druženjima.
Za svakim slobodnim trenutkom što bih provela s tobom.
Svaki razgovor sa tobom pretače se u sate,
Puni su slatkorječivosti i šale.
Toliko toplih i ugodnih tema.
U tvojoj prisutnosti ne postoji ni strah ni trema.
Sanjam tvoj osmijeh i iz pogleda sjaj.
Nježne poljubce i mekoću tvog dodira.
Sanjam ali ne zadugo jer znam,
Da i ti želiš iste snove kao ja...
Nema komentara:
Objavi komentar