Trenutak

Zora kao da ne zna da će roditi,

Krvavo jutro pa sviće.

Ovo je posebno
I preplavljeno uspomenama.

Srce opet gleda sliku čarobnog jutra, 
Kao kad te srelo.

Svuda uokolo osjeća se miris sudbine, 
Trenutak koji je promjenio sve.

Ležim u krevetu i osluškujem kišu kako pada,
Pamtim prizore otkucava sat,
Devet i pol.

Tu si pokraj mene.

Nebo da bi znalo tajnu plime,
Spustilo se u obalu noći.

Zavila je naše duše u jedan zagrljaj, 
Kad ponoć je rekla sad je čas.

Šaptali smo riječi niz usne željne poljubca 
I krali vrijeme 
Da bi ostvarili ne izgovorene želje.

Oboje smo budni sanjali pokraj rijeke,
Mada nismo znali njen kraj, 
I naša ljubav ga nije pronašla.

U dubini naše duše mi postojimo.