Nepoznati gost

Skrovito je srce,
Bol je dio njega.

Prišla sam ti tiho,
Nakon svega jedva nsmješena.

Pokušala sam dodirnuti tvoju bezobzirnost, 
Što spava,
Utonuti široko.

Zašutjela sam. 
Nisam više pronalazila sebe.

Šta ja uopće radim tu?, 
Kad ionako dao si cijelo srce zanosu 
Prolaznosti.

Pogledaj na cestu,
Pogledaj niz široko veče.

Netko te je kradom zvao, 
Ali ne plači to je samo moja ljubav za tobom.

Pokušaj se još samo jednom okrenuti, 
Možda ćeš čuti onaj isti glas.

Ući će u tvoje biće i tiho ti reći
'' Sa tobom u srcu ja ću imati smisao za život,
I neće mi biti potrebne želje i snovi.

Imaću sve.''

Tada će naša ljubav 
Što se sporo rađa
Biti jaka poput našeg srca.

Dok ne dođe vrijeme naših dana 
Ostat će zatočena u ropstvu snova
I maštanja.